Kompanija Elementum iz Šenčura u Sloveniji, koja se bavi investicijama u zlato i srebro, na svoju desetu godišnjicu pustila je u prodaju ograničeno izdanje novog „srebrnjaka mira i ljubavi“.

Novi srebrnjak ima na prednjoj strani motiv Slovenije, koja, kako se navodi, „u svom imenu krije nama dobro poznatu ljubav (engl. love)“, a na zadnjoj strani lik Franceta Prešerna i deo njegove pesme „Zdravica“, koja je takođe slovenačka himna, koja „širi poruku mira među narodima“. Elementum je 2009. godine, na 18. godišnjicu osamostaljenja Slovenije, izdao „prvi slovenački investicioni srebrnjak Prešern«, s masom od 1 unce (31,1035 g) i najvećom mogućom čistoćom (999/10000). Srebrnjak je postao jedan od najboljih poklona u Sloveniji, koga je u toku osam godina prodato 12.000 komada. Novi srebrnjak ima za malo preko polovine manju masu, 15 grama, i čistoću 999/1000, a prodaje se po 22,50 evra (srebrnjak Prešern, na slovenačkom „Prešeren“, 43 evra). U Elementumu naglašavaju da su izdavanjem manjeg srebrnjaka želeli da približe investicije u srebro svima i tako konkurišu stranim državama, u kojima se nudi veći izbor srebrnjaka. Novi srebrnjak su iskovali u ograničenom izdanju od 1.800 komada.

Trenutna razmera između zlata i srebra je izvanredno visoka, 1:76, mnogo viša nego u prošlosti, kada je znala da bude čak samo 1:16. Srebro je izvaredan industrijski metal, ali je takođe monetarni metal. Kao novac je korišćeno hiljadama godina, a ponegde i danas važi za sredstvo plaćanja, na primer u Meksiku. Srebro je od nekada važilo za „zlato malog čoveka“, jer je po ceni dostupnije nego zlato. Njime je bilo često lakše trgovati nego zlatom, zbog niže vrednosti. U vreme visoke inflacije u pojedinim zemljama su mnogi ljudi izdržavali porodicu i po više dana s jednim srebrnjakom. Ljudi ulažu u srebro iz više razloga: zbog zaštite od inflacije, očuvanja realne vrednosti imovine, većeg prihoda u odnosu na zlato, razmerno male količine u prirodi (ocenjuje se da će eksploatacija trajati još samo malo preko 10 godina), kao i sve veće potražnje od strane industrije.

Srebro ima zbog upotrebe u industriji manje mogućnosti za investicione namene, ali zato ima veći potencijal rasta. Razlika između dva plemenita metala je takođe u tome da se zlato gomila, a srebro se troši. U industriji se srebro zbog svojih izrazitih osobina u većini produkata upotrebljava uglavnom u tako malim količinama da recikliranje gotovo nije moguće, pa se na taj način postepeno gube velike količine tog plemenitog metala. Srebro je uprkos visokoj potražnji od strane privrede potcenjeno, što je samo pokazatelj poremećaja odnosa na tržištu. U svakom slučaju, moguće je i povodom izlaska nove serije „srebrnjaka mira i ljubavi“ podsetiti na mišljenje stručnjaka da je srebro mnogo više od samo novca.

Više na adresi: www.elementum.si

 

Srebro (Ag)

Srebro (lat. argentum, simbol Ag), hemijski element s brojem 47, mek je, beo i bleštav, veoma savitljiv prelazni metal, koji se lako obrađuje, tek malo teže nego zlato. Ima najvišu toplotnu i električnu provodljivost, čak bolju nego bakar, ali ga zbog više cene nije moguće koristiti za električno napajanje. Stabilno je na vazduhu i u vodi, ali potamni ako je ispostavljen ozonu, vodonikovom sulfidu ili sumporu u vazduhu. Srebro se koristi za izradu metalnog novca, nakita, pribora za jelo, u fotografiji, medicini, nanotehnologiji, kao i u hemijskoj, solarnoj i svemirskoj tehnologiji. Postoji više hiljada patenata i više desetina hiljada proizvoda koji sadrže srebro.