Kiša u Lisabonu, gradu bogate istorije, raskošnih građevina i ljudi iz svih delova sveta koji ovde žive ili dolaze kao turisti nije retka pojava, posebno u jesen. Brzo se naoblači ali i razvedri, a tada grad, okupan suncem, kažu izgleda još lepše. Zato savet turistima koji žele da ga posete da požure….

„Umrijeću ali neću znati da li je lijepši Lisabon ili Istanbul“. Kažu da je ove reči svojevremeno izgovorio Zuko Džumhur, čuveni umetnik i putopisac kada je shvatio da mu se neće ispuniti želja da obiđe glavni grad Portugalije. I nije ni čudo, što je to rekao. Jer, Zuko je voleo putovanja, opuštenu atmosveru, a pre svega mesta koja odišu istorijom, preplitanjem kultura i civilizacija, boemskim duhom i onom nekom „čežnjom i tminom“ koja se ne može lako objasniti ali se oseća u vazduhu. A upravo je takav i Lisabon.

Glavni grad Portugalije po mnogo čemu je specifičan. To je najzapadnija i jedna od najstarijih prestonica u Evropi. Osnovali su ga još Feničani koji su po svemu sudeći i „kumovali“ njegovom imenu. Po jednima ono potiče od feničanskog naziva za reko Težo, koja protiče kroz grad, a po drugima je izveden od pojma „sigurna luka“, budući da je Lisabon od najstarijih vremena bio pogodan za plovidbu brodova. Možda je baš zbog toga prestonica Portugala bio polazna tačka Vasku de Gami i drugim moreplovcima za neka od najpoznatijih geografskih otkrića.

Kao jedna od najstarijih prestonica Evrope Lisabon je grad bogate istorije. Njime su vladali Feničani, Rimljani, Mavari, u 17 veku Španija, a početkom 19 veka Napoleon…Prestonica Portugalije postao je još 1254 godine i, sa izuzetkom perioda kada su ovde vladali Španci i Napoleon to ostao do danas Zaobišli su ga Prvi i Drugi svetski rat, ali nisu diktature, previranja, ekonomske krize, što je sve uticalo na živote njegovih građana.

Osim što je grad bogate istorije, kulture i zabave Lisabon je danas moderan grad, jedan od tri najveća poslovna i ekonomska centra na Iberijskom poluostrvu. Zato nije ni čudo što Lisaon godišnje poseti oko devet miliona turista, od kojih oko 80 odsto čine stranci. Prema nekim procenama po broju turista po „glavi stanovnika“ Lisabon je među deset najpopularnijih gradova u svetu. Među brojnim turistima iz celoga sveta koji dolaze u ovaj grad u poslednje vreme ima i sve više posetilaca iz Srbije.

-Putovanje avionom od Beograda do Lisabona traje oko tri ipo sata. Postoje direktni letovi i to četiri puta nedeljno, a za Portugaliju nije potrebna viza niti neki posebni uslovi, tako da se može posetiti i u svojoj režiji i preko neke turističke agencije, što je ipak najbolje. Cene su možda malo veće u odnosu na susednu Španiju, ali se iz malo snalaženja i to može prevazići. Gradski prevoz dobro funkcioniše, a širi centar grada može se obići i pešice, tako da je poseta od nekoliko dana dovoljna da se upoznate sa glavnim znamenitostima Lisabona, ali i da osetite duh ovoga grada. A Lisabon ima šta da ponudi, tako da bih ga svima preporučila, kaže Irena Todorović, koja je nedavno boravila u glavnom gradu Portugalije.

Osim moreplovaca, fada i čuvenog tramvaja broj 28, jedna od prvih asocijacija za Lisabon su njegova brda, kojih kao u Rimu ima sedam. Na njima se nalaze i nadaleko poznati vidikovci sa kojih se pruža prelep pogled na grad. Ali njegovo srce, odnosno centar, kao što se vidikovaca i može videti ipak se  nalazi u ravnici duž obale reke Težo. Glavni trgovi, bulevari, pešačke zone, spomenici kulture nalaze se tamo u četvrtima Bajiša, Šijado i Bairo Alto. Odatle, obično počinje i svaka šetnja Lisabonom, a njegova polazna tačka obično je Prasa di Komersio. Reč je o ogromnom trgu koji je sa jedne strane oivičen rekom Težo, a sa ostalih monumentalnim građevinama iz drguge polovine 18 i početka 19 veka. Nekada se na ovom trgu nalazila kraljevska palata ali je čitav taj kompleks stradao u velikom požaru iz 1755 godine koji je uništio najveći deo grada. Trg je kasnije obnovljen i postao trgovačko i poslovno srce Lisabona što se vidi i iz njegovog naziva.

Sa severne strane trga nalazi se trijufalna kapija kroz koju se ulazi u ulicu Augustu, pešačku zonu, koja je za Lisabon ono što je Knez Mihailova za Beograd. Ulica Augusta spaja Prasa di Komersio sa drugim poznatim trgom – Prasa de Rosio. Na centralnom delu ovog trga nalazi se spomenik visok 27 metara, a njegova glavna obeležja su i čuvena fontana, narodno pozorište, ali i „Kafe Nikola“ jedan od najpoznatijih ugostiteljskih objekata u gradu. Blizu ovog trga nalazi se još jedno od obeležja Lisabona – Bulevar Liberdade.

-Avenida da Liberdade, odnosno  „Bulevar Slobode“ jedna je od najlepših i najekskluzivnijih ulica u Lisabonu. Dugačka je više od kilometar, a široka čak 90 metara. Izgrađena je krajem 19 veka po uzoru na Jelisejska polja u Parizu. Duž bulevara se nalaze najpoznatije prodavnice, butici, restorani i hoteli a živeti u njoj za žitelje Lisabona i dalje predstavlja stvar prestiža. Sredinom ulice proteže se prelepa zelena aleja, a duž bulevara, popločanog karakterističnim mozaik pločicama nalaze se fontane, drvoredi, klupe,  kiosci sa kafićima…  Na kraju bulevara nalazi se Trg markiza de Pombala, kojim dominira spomenik ovom državniku, a severno od njega je Park Edvarda VII, najveća zelena površina u Lisabonu, objašnjava Irena Todorović.

Zanimljivo je da je ovaj park prvobitno imao naziv Liberdade ( park Slobode ), a sadašnji naziv je dobio po enegleskom vladaru Edvardu koji je početkom 20 veka uspostavio čvrste veze sa Portugalijom. Granica ovog parka ujedno je i granica ravničarskog i „brdastog“ dela grada. Odatle počinju i čuveni vidikovci, a jedan od prvih je Miraduro ( Pogled ) koji se nalazi na kraju parka kralja Edvarda.

Inače, teško je odlučiti se koji je vidikovac najlepši ali po mnogima je to „Sveta Lucija“ koja se nalazi u Alfami. To je čuvena boemska četvrt Lisabona, jedna od retkih koja je očuvala izgled od pre velikog požara. Karakterišu je uske ulice, stare zgrade, na čijim prozorima i dalje vise „štrikovi“ sa vešom, pabovi i kafanice iz kojih i dopire Fado, jedno od obeležja Portugala. U tim kafanicama je, u prvoj polovini 19 veka nastupala i Maria Severa, koja je poživela samo 26 godina ali čiji su glas i lepota doprineli svetskoj popularizaciji fada. Inače, fado je kažu nastao mnogo ranije i to kao izraz čežnje i teskobe ljudi iz siromašnih delova Lisabona, od kojih su mnogi godine provodili na moru, u potrazi za „novim svetom“

A kada je reč o „novom svetu“ ne može se zaobići Belem, zapadni deo Lisabona. Tamo se nalazi istoimena kula podignuta početkom 16 veka u čast Vaska de Game i drugih moreplovaca koji su baš odatle kretali na svoja putovanja.. U njihovu čast u Belemu je podignut i spomenik moreplovcima, kao i manastir Svetog Jeronima u kojem je sahranjen Vasko de Gama, kao i druge, značajne ličnostzi Portugala. On je, kao i neke druge građevine u Lisabonu ovog leta bio u „fazi renoviranja“, pa su posetioce željne istorije dočekivale skele i radnici.. Obeležja Lisabona su i katedrala, zgrada opere, akvarijum, mostovi „Vasko de Gama“ ( jedan od najdužih u Evropi ) i „25 april“, luka, stadioni „Benfike“ i „Sportinga“, kolač od vanile „Pastel de nata“…. Ipak, kao u svakom gradu njegovo glavno obeležje Lisabona su – ljudi.

-Portugalci su ljubazni i opušteni, ali i pomalo uzdržani u komunikaciji sa turistima. U gradu ima ljudi svih  nacija i rasa, posebno iz nekadašnjih portugalskih kolonija, tako da se oseća „duh Brazila“ i onaj karakteristični južnjački temperament. Vidi se da je standard nešto niži u odnosu na susedne zemlje, ali se dosta ulaže u njegovo podizanje, uređenje grada, kao i na privlačenje turista kojih ima iz svih delova sveta, a među njima naravno i iz Srbije, ističe Irena Todorović.

Inače, prema poslednjem popisu sam grad imao oko 600 hiljada stanovnika, što je manje u odnosu na ranije popise. To je imeđu ostalih i zbog činjenice da se ljudi sve više sele u predgrađa i okolinu grada gde su uslovi za život bolji, a zbog dobrog saobraćaja i metro linija do centra se brzo i lako stiže. Sa okolinom i predgrađima Lisabon ima oko 2,8 miliona stanovnika ( tzv „veliki Lisabon“ ) što je skoro četvrtina stanovnika Portugala. Inače, Lisabon se nalazi u neposrednoj blizini Atlanskg okeana. Osim na istoriju, to je uticalo i na klimu grada, koja je slična mediteranskoj, ali ipak nešto blaža od nje. Leta su, naime ovde manje žarka nego na jugu Španije, Italije ili Grčke, a blihina okeana utiče i na dosta veliku količinu padavina, tako da je jedan od rekvizita koji treba poneti u Lisabon i – kišobran. Srećom, kažu da je kiša ovde manje „dosadna“ neko u Egleskoj, da se brzo naoblači ali i razvedri, tako da suncem „okupan“ grad posle kiše deluje još lepše i romanitčnije. Zato turistima iz Srbije koji žele da vide ovaj grad, savet da požure i iskoriste neku od mnogobrojnih ponuda naših agencija ( nude se uglavnom četvorodnevni i petodnevni aranžmani, dočeci Nove godine ).  Jer, kiše su ovog leta i jeseni uglavnom zaobilazile grad, ali sa dolaskom novembra njihova prava „sezona“ počinje…

Jovan Gajić

Bonus fotografie: