Iz naših krajeva do Lajpciga je najlakše stići na sledeći način – avion do Berlina ili Praga, pa vozom ili autobusom do Lajpciga. Tu se u priču uključuje i naš niskobudžetni prevoznik – Flixbus. Taj zeleni autobus, sada dostupan širom Evrope je postao popularan po svojim jeftinim kartama. Prvo su ga koristili sudenti i avanturisti sa rančevima, a sada svi putnici koji žele da uštede koji evro, a tu spadamo svi mi. Funkcioniše na sledeći način  – Kupiš kartu online (preko njihovog sajta ili preko aplikacije), dobijes info gde tačno staje bus (nekad su to improvizovana stajališta), pri ulasku u bus pokažeš vozaču QR kod na svom telefonu koji predstavlja kartu za vožnju, udobno se smestiš i za oko 5 evra stigneš iz Berlina ili Praga do Lajpciga. U busu imas besplatan WiFi, strujne i USB priključke koji zaista rade, pa čak i ono što je najvažnije – a to je WC koji možda (naglašavam MOŽDA) radi.

Stari deo Lajpciga, poznat kao Altstadt, pravi je dragulj za ljubitelje istorije i arhitekture. U njegovom srcu nalazi se Stara Gradska kuća (Altes Rathaus) iz 16. veka, sa fasadom u stilu nemačke renesanse, danas pretvorena u muzej. Ulice su popločane kaldrmom, okružene starim trgovačkim kućama, arkadama i pasažima, poput slavnog Mädler Passage, gde se nalazi i čuvena gostionica Auerbachs Keller. Šetnja ovim krajem je kao putovanje kroz vekove, uz miris kafe i zvuke uličnih muzičara.

Nekada je ovo bio jedan od najvažnijih gradova Istočne Nemačke i kulturna prestonica Saska. Tu je Bah komponovao, Gete se školovao, a građani su 1989. godine upravo ovde pokrenuli nenasilne proteste koji su pomogli da padne Berlinski zid.

Ovaj grad definitivno ima bogatu istoriju, umetničku dušu, ali nekako zna i kako da te nagovori da se opustiš uz kriglu hladnog piva. Nemoguće je odoleti lokalnim kafanama. Auerbachs Keller je jedna od najpoznatijih – mesto koje je Gete ovekovečio u „Faustu“. Ali ako više voliš pabove ili neformalne birtije sa šarenim stolicama i lokalnim pank bendovima u pozadini, ulica Karl-Liebknecht-Straße (ili kako je lokalci zovu – Karli) je mnogo bolja opcija za noćni provod. Tu se toči pivo kao voda, a konobari (i konobarice) obično imaju više tetovaža na telu nego što ja imam pečata u pasošu, a verujte imam ih dosta.

Sad dolazimo do vruće teme – saune. Idealno mesto za odmor i opuštanje nakon večeri provedene u kafani. Ako očekujete peškire, sramotu i razdvajanje po polu, onda ste na pogrešnom mestu. U ovom delu  Nemačke saune su gotovo uvek nudističke. Obeležene su sa FKK, što je skraćenica od – Freikörperkultur. Da pojednostavim, u praksi to znači da su svi goli, da baš svi zajedno (i muškarci i žene), i apsolutno se niko na to ne obazire. Pravila su jednostavna: tuširaš se pre ulaska, ne nosiš kupaći, sediš na svom peškiru i ono što je možda najvažnije – ne buljiš u druge. Ako si prvi put, šokiraće te – ali već posle pet minuta, osećaš se kao da si rođen za to. Najpoznatije saune u Lajpcigu su Sachsen-Therme i Wellness Oase, gde se, pored klasičnih sauna, nudi i bazen, masaže i parna kupatila. Ulaz košta oko 20–30 evra za ceo dan, ali za tu cenu dobiješ zen opuštanje, toplinu, a možda i novu perspektivu o ljudskom telu.

Ne može se pisati o Lajpcigu, a da se ne pomene Zoo Leipzig – jedan od najlepših i najinovativnijih zooloških vrtova u Evropi. Najveća atrakcija je Gondwanaland – ogromna tropska hala sa slobodno šetajućim životinjama (posebno majmunima), pravim palmama, čak i rečnim čamcem kojim možeš da se provozaš, a da imaš osećaj kao da si u Amazoniji. Za mene je to bilo zaista jedinstveno iskustvo, jer sam imao priliku da vidim te životinje koje nisu u kavezima. Mislim da je cena ulaznice bila oko 24 evra za odrasle, a deca i studenti prolaze nešto jeftinije. Da, nije baš jeftino, ali vredi svakog centa.

Kad ti dosade ljudi, ispijanje kafa i gradska vreva, preporučujem odlazak u prirodu, a to je odmah tu, samo 15-tak minuta peške od centra grada i stižeš u park. A ako više voliš šumske staze, Leipziger Auwald, gradska šuma, pruža kilometre tišine, drveća i prijatni cvrkut ptičica. Savršeno za meditaciju, trčanje, ali i za bekstvo od svakodnevnog ludila. Pored toga, u okviru samog Lajpciga i okolini nalaze se brojna jezerca nastala iz bivših rudarskih kopova (nemačka verzija industrijskog preobražaja), kao što su Cospudener See, Kulkwitzer See i Markkleeberger See. Idealna su za kupanje, šetnje, vožnju biciklom ili kajakom, a voda je vrlo čista (moram priznati bolja nego voda iz česme u nekim hostelima po svetu u kojima sam boravio).

Lajpcig je jedan od onih gradova koji te ne oduva na prvu loptu kao Pariz, Rim ili Berlin, ali te polako osvoji – pivom, istorijom, smehom i otvorenošću. Bilo da si došao zbog Getea, uživanja u sauni ili lemura u džungli, jedno je sigurno – iz Lajpciga se ne vraćaš isti. Vraćaš se opušteniji, nasmejaniji… i možda malo rumeniji u licu (od pare u sauni, naravno).