Autor: Jovan Gajić

Barselona nisu samo Gaudi, Pikaso, Kolumbo, prelepi parkovi, ulice koje se seku pod pravim uglom, remek dela arhitekture..To je i osećaj da ste kao kod kuće i pažnja koja se turistima ukazuje na svakom koraku. Valjda zbog toga svi koji su ga posetili kažu da grad ima dušu i da iz vazduha podseća na – štanglice čokolade.

Mnogi gradovi imaju neobičan izgled kad se posmatraju iz aviona. Neki liče na „veliku jabuku“, drugi imaju oblik polukruga, treći se duž obale mora poput gliste protežu između planinskih venaca. Ipak, samo jedan među njima podseća na – čokoladu. Reč je o Barseloni, drugom po veličini gradu u Španiji i po mnogima jednom od najlepših gradova sveta. Gotovo sve njegove ulicu su dugačke, pune zelenila i seku se pod pravim uglom. Zbog toga, gledano iz vazduhva grad zaista podseća na štangle čokolade, pa svi koji ga vole imaju argument više za tvrdnju da je najlepši i „najslađi“ na svetu. Valjda zbog toga Barselona decenijama važi za jednu od najposećenijih turističkih destinacija u Evropi. Tako je i ovoga leta i jeseni, a među brojnim gostima bilo je i dosta turista iz Srbije.

„Barselona je grad – muzej sa prelepim građevinama, trgovima, parkovima, vidikovcima… Na svakom koraku u njegovom centru oseća se duh minulih vremena, svaka zgrada ima neku svoju priču, svuda se prepliću prošlost i sadašnjost. Ipak, ono što je najvažnije i što se ne može rečima jednostavno objasniti je da ovaj grad ima svoju dušu. Ona se oseća na svakom koraku, u susretu sa ljudima, pogledu na remek dela arhitekture, ambijentu na ulicama.. To je osećaj koji se ne može doživeti ni jednom drugom mestu“ ističe Irena Todorović, koja se nedavno vratila iz ovog dela Španije. 

Leto koje se u Španiji zbog toplog vremena produžilo i na „jesenje“ mesece uticalo je da Barselonu i ove godine poseti veliki broj turista koji su se odlučili da odmor provedu u nekom od katalonskih letovališta. Među njima se posebno ističu Kalelja, koja je možda i najzgodnija zbog blizine i povoljnih cena, ali i Santa Susana, Malgrat de Mar, Pineda ne Mar, Blanes, pa i nešto udaljeniji Ljoret del Mar. Sva ova mesta dobro su povezana sa Barselonom do koje svaki čas idu vozovi, autobusi, ili ako se iznajmi „renta kar“ automobili, po veoma dobrim putevima. Karte nisu mnogo skupe, a mada im engleski nije jača strana ljubazni domaćini neće štedeti vreme da vam objasne kako da što jeftinije i jednostavnije dođete do svog cilja. Naime, mesečne i karte za više vožnji su samo  malo skuplje u odnosu na pojedinačne ( za jednu vožnju ), tako da drugi ili treći odlazak do Barselone može ispasti gotovo besplatan. Ista pravila važe i za prevoz u gradu – tramvajski, koji je možda i najromantičniji, autobuski i metro ( nije komplikovan za snalaženje ), tako da se samo treba malo raspitati i prevoz ne bi trebalo da bude naročita stavka. Inače, odmor u ovim mestima nude i mnoge turističke agencije u Srbiji, a do Barselone ima gotovo svakodnevnih letova, pa nije čudo što se ovog leta u Barseloni i okolini često čuo i naš jezik. Osim leta idealno vreme za posetu Barseloni je i jesen. Tada se struktura gostiju menja, jer preovladavaju ljudi kojima je Barselona glavni i jedini cilj putovanja. Tokom jeseni su i manje vrućine, pa su šetnja i obilazak znamenitosti grada još prijatniji. A kada se dođe, onda je teško odlučiti se šta prvo posetiti.

Jer, Barselona je grad bogate tradicije, slavne prošlosti, znamenitih ljudi i nadasve zanimljive sadašnjosti. Smeštena u severoistočnoj Španiji, na obalama Sredozemnog mora, oko 120 kilometara udaljena od Pirineja i granice sa Francuskom, svoj razvoj podjednako duguje geografskom položaju i preduzimaivim ljudima. Barselona je danas glavni grad autonomne zajednice Katalonije i pokrajine Barselona. Prema rezultatima popisa u samom gradu živi 1.620.000 stanovnika, a sa predgrađima oko tri miliona, tako da je po veličini drugi u Španiji. Ovaj grad je i jedna od najvećih luka na Mediteranu i važno poslovno sedište. Barselona je podeljena na deset opština, a trenutni gradonačelnik je socijalista Žuoame Kolboni.

Tokom njene bogate istorije ovim su gradom vladali Rimljani, Vizigoti, Arabljani, bio je deo kraljevine Aragona, a od 1469 godine kada su se venčali Ferdinand Aragonski i Izabela Kastiljska i sastavni deo Španije. Zbog različitih kultura i mnoštva stranaca koji su vekovima u njemu živeli grad je uvek imao kosmopolitski karakter, mada njegovi žitelji sa ponosom čuvaju i ističu svoj katalonski identitet.

Ipak poseban pečat ovom gradu davali su njegovi žitelji. Teško je i nabrojati slavne ličnosti koji su rođene ili deo svog života provele u Barseloni – Kolumbo, Servantes, Žuan Miro, Pikaso, arhitekte Ričard Mejer, Đuzepe Ljuis Sert… Jedno ime se, ipak izdvaja. Reč je o arhitekti Antoniu Gaudi, čija su remek dela dala pečat ovom gradu i učinila ga prestolnicom modernizma. Čak sedam njegovih zdanja nalazi se na listi svetske baštine Uneska, a katedrala Sagrada familija ( Sveta porodica ) najposećenija je turistička destinacija u Španiji. Ova katedrala izgrađena u gotskom stilu još nije u potpunosti završena, a po nekim procenama njen završetak planira se do kraja ove decenije. Osim po svojim zdanjima Gauda je bio poznat i po ćutljivom karakteru i ekcentričnom ponašanju, što ga je među njegovim sugrađanima učinilo još popularnijim. Nikada se nije ženio i bio je sav predan svom zanimanju. U mladosti sklon galanton ponašanju i nošenju skupih odela, pod stare dane je promenio „imidž“ pa je poslednje godine života, a preminuo je u 74 godini, proveo gotovo kao prosijak.

„Gaudi je pred kraj života rasprodao svu imovinu i živeo gotovo kao prosijak. Ulicama je hodao rasejan i pri jednoj takvoj šetnji, juna 1926 dok je išao prema crkvi gde je redovno prisustvovao misi udario ga je tramvaj broj sedam. Pošto ga niko nije prepoznao, onako teško povređenog prebacili su ga u bolnicu za beskućnike. Ubrzo se otkrilo o kome je reč, ali je on odbio da bude prebačen u drugu bolnicu i umro je nekoliko dana kasnije. Posle je u Barseloni „sedmica“ dugo bila ukinuta, a danas je Gaudi jedan od simbola grada. Na njega podsećaju ne samo Sagrada familija, u kojoj je sahranjen već i prelepa zdanja Kasa Visens, Kasa Batljo, Kasa Mila ( poznatija i kao Pedrera ), kao i park Guelj, koji je napravio za prijatelja Euzebija Guelja i gde je proveo poslednje godine života, objašnjava Irena Todorović.

Osim Gaudija i drugih slavnih ličnosti jedna od osobenosti Barselone su i njene duge široke ulice, pune zelenila, koje se seku pod pravim uglom. Najduža i jedna od najpoznatijih među njima je Dijagonala, koja se proteže od severozapada prema jugoistoku. Njene dugačke ulice, koje se seku pod pravim uglom su i razlog što ovaj grad iz vazduha podseća na čokoladu. Ulice jedino nisu pravog oblika u „Gotskoj četvrti“ najstarijem delu Barselone koji se počeo formirati još u srednjem veku. Tim delom dominira katedrala La seu i druge reprezentativne građevine iz 18 i 19 veka.

Mada velika i sa mnogo znamenitosti Barselona ima i tu prednost što se njen širi centar može obići – pešice. Jedno od polaznih mesta za obilazak grada  svakako je i Trg Katalonija, odakle se, prema staroj luci proteže ulica La Rambla, duga tačno 1,2 kilometra. Ona je „srce“ grada, glavna pešačka zona sa prelepim drvoredima, ali i mnoštvom kafića, restorana, prodavnica. Sastoji se od pet delova, a ime je dobila po arapskoj reči za rečno korito. Na njenom kraju nalazi se stara luka kojim dominira spomenik Kristoferu Kolumbu, podignut povodom održavanja svetske izložbe, održane 1888 godine. Osobenost ovog spomenika je i što je Kolumbova ruka okrenuta ne prema Americi, nego na istok, prema Đenovi njegovom rodnom gradu….

Inače, osim sjajnih arhitekata za izgled grada „pobrinuli“ su se i mnogi važni događaji, koji se vezuju za Barselonu. Među njima se izdvajaju svetske izložbe iz 1888 i 1929, kao i letnje Olimpijske igre iz 1992. Za ove događaje se uglavnom vezuju i mnoga druga zdanja, po kojim je Barselona prepoznatljiva., kao što su Nacionalni muzej katalonske umetnosti, Muzej savremene umetnosti „MAKVA“, Zgrada katalonske opere, magična fontanta „Monžuik“ podignuta blizu istoimenog vidikovca sa kojeg se pruža prelep pogled na grad, toranj „Agbar“ koji izgledom podseća na metak, Olimpijski stadion….. Posebna atrakcija grada su i Akvarijum, Zoološki vrt, biciklističke staze duge oko 170 kilometara, žičare, Tibidabo, najviše brdo planinskog venca Kolserola sa kojeg se pruža prelepi pogled na grad, reka Ljobregat koja se uliva u Sredozemno more… Za turiste iz Srbije jedno od „otkrića“ predstavlja i činjenica da se u Barseloni, i to relativno blizu centra nalazi Srpska pravoslavna crkva, posvećena Pokrovu presvete bogorodice, koja ima prelepe ikone i veoma zanimljivu istoriju. Naime, ona je  prvo pripadala pravoslavnoj zajednici u Kataloniji da bi od kraja 80-tih postala deo SPC:

Ovo je samo deo znamenitosti Barselone. Ipak njena glavna „vrednost“ su ljudi. Temperamenti, a istovremeno učtivi i kulturni, uvek nastoje da budu ljubazni prema turistima, koji se zbog toga u ovom gradu zaista osećaju „carski“. Ni cene nisu previsoke, a one u kafićima i restoranima ne razlikuju se mnogo od beogradskih, tako da dolazak ovde, ako se izuzmu troškovi putovanja neće predstavljati neki veliki udar na kućni budžet.  Inače, u Barseloni podjednako „prolaze“ i gotovina i kartice, a posete muzejima najoblje je rezervisati preko interneta, tako da i nema nekih velikih gužvi. Grad je, i ove jeseni pun turista, pa nema razloga da ne budete jedan od 27 miliona posetilaca koji  svake godine obiđu Barselonu, A dolazk ovde pamti se celog života….

Jovan Gajić