Osim avionom, Ujedinjeno kraljevstvo može se obići i autobusom, Prelazi se, za dvanaest dana šest hiljada kilometara, obilaze najveći gradovi i znamenitosti i stvaraju uspomene za ceo život. Zato su ovakva putovanja kod sve popularnija, a osim mladih na njih se opredeljuju i penzioneri
Može li se za manje od dve nedelje preći oko šest hiljada kilometara, preploviti Lamanš, „prokrstariti“ Engleska, Škotska i Vels i vratiti za Beograd? Mogu li se autobusom obići najveći gradovi i znamenitosti Velike Britanije, posle toga proputovati „pola Evrope“, a da to čak i starijim ljudima ne predstavlja veliki problem? Da li je za posetu ove destinacije potrebno „brdo novca“ ili se London, Edinburg, Bristol, Loh nes, Stounhedž, Dover… mogu obići i po ceni malo skupljeg letovanja u Grčkoj ili Turskoj? Koje sve mogućnosti pružaju naše agencije turistima željnim da obiđu ovaj deo Evrope?
Prva asocijacija koje se jave građanima Srbije na pomen Velike Britanije su: nadmeni Englezi „uštogljeni“ kad se treba upoznati i razuzdani kad letuju po Mediteranu, čak i za evropski, a pogotovo za naš standard previsoke cene smeštaja i usloga, strogi uslovi za ulazak i dobijanje vize, kao i dosadna, engleska kiša koja vas prati na svakom koraku.
Srećom, iskustva naših turista koji su posetili Britaniju potpuno su drugačija. Zato nije ni čudo, što sve veći broj agencija ovog leta i jeseni, pored ostalih aranžmana nudi i posetu Ujedinjenom kraljevstvu. A među onima koji odluče da ga posete najviše je turista koji na put kreću – autobusima. Kakve su njihove impresije?
„Mada se u oba pravca pređe šest hiljada kilometara i to za manje od dve nedelje putovanje nije mnogo naporno. U našoj grupi bilo je i starijih ljudi, kojima je put, čini mi se lakše pao nego mladima. Za dvanaest dana imali smo osam noćenja, od kojih je prvo u Frankfurtu, a poslednje u Briselu. Sva ostala noćenja bila su u Velikoj Britaniji i to obično u „Ibisovim“ hotelima. Obišli smo London, Glazgov, Edinburg, Kardif, Bristol, a fakultativno, ko je želeo Oksford, Stounhedž, Loh nes… Najsevernija destinacija koju smo videli Invrnes u Škotskoj udaljena je od Beograda tri hiljade kilometara. Ipak, kad sve sagledam isplatio se toliki put, a mesta koja smo obišli ostaće mi u lepoj uspomeni, objašnjava Irena Todorović, koja se nedavno vratila sa „turneje“ po Velikoj Britaniji.
Kada turisti, posle prespavane noći u nekom od gradova kontinetnalne Evrope, što ovakvi aranžmani obično uključuju nastave put treba im obično sedam – osam sati do Lamanša. To nije čudo, jer su evropski putevi poput pisti, a nema stajanja na granicama i sličnih formalnosti. Tako, u zavisnosti od gužve, vremenskih uslova, dužine pauza i čekanja na granici prilikom izlaska iz Srbije putovanje od Beograda do Kalea na severu Francuske traje obično 24–28 sati ( ne računajući, naravno vreme provedeno u Frankfurtu, Minhenu ili nekoj drugoj destinaciji ).
Do Britanije se može i tunelom ispod Lamanša, ali naše agencije se obično opredeljuju za onu „romantičniju“ varijantu – putovanje brodom, pri čemu se najčešće bira relacija Kale – Dover. Na njoj su i ovoga leta i jeseni vladale velike gužve i pored, ne baš jeftinih karata za trajekt.. Turisti koji odlaze u Englesku i oni koji iz Britanije putuju na „kontinent“, poslovni ljudi, studenti, samo su neki od putnika iz gotovo svih delova sveta. Jer, tu na velikim brodovima prilika je da se „osmotri“ okolina i doživi prvi susret sa Britanijom. A taj prvi utisak su, obično bele litice Dovera, koje se vide još iz daljine…
„Taj prizor litica Dovera koje se bele u daljini je veoma upečatljiv i prati vas tokom celog boravka. Mnogi Britaniju doživljavaju kao hladnu i bezličnu, a Engleze kao odbojne, ali naše impresije, još od početka su drugačije. Iznenadilo nas je koliko su ljudi ljubazni i predusretljivi, spremni da vam pomognu i upute u sve što treba. Nigde one prepotentnosti o kojoj se stalno govori, ni nervoze i užurbanosti, čak i u velikim gradovima. Na ulicama Londona možete videti ležerno obučene poslovne ljude, sa rancima na leđima kako traže mesto gde će da doručkuju. Srećom, ove godine i vreme nas je poslužilo. Umesto te dosadne kiše o kojoj svi pričaju dočekalo nas je sunce i temperature koje nisu bile mnogo niže od onih u Srbiji, ističe svoje utiske Irena Todorović.
I utisci ostalih turista, sa ovih putovanja su više – manje isti. Osim ljubaznosti na sve njih, obično poseban doživljaj ostavlja tradicija i način življenja koji je ovde u mnogo čemu specifičan u odnosu na ostatak Evrope. Engleze možete ili nemorate voleti, o ulozi britanske imperije u prošlosti možete reći mnogo toga negativnog, ali ne možete negirati da su civilizacija koja je ostavila tragove u svim delovima sveta. I da se delić te moći i tradicije i dalje oseća. Valjda zbog toga su, za razliku od ostalih delova sveta ulaznice za muzeje i ostale znamenitosti uglavnom – besplatne. Ipak, svoje mesto valja na vreme rezervisati jer je turista mnogo i gužve su velike, pa se može dogoditi da izgubite ceo dan dok čekate red na ulazak u neki muzej. Naravno, sve se radi „onlajn“. I, naravno gotovo svuda se plaća, isključivo karticam….
Inače, program koje nude naše agencije, obično izgleda ovako. Prvo se ide u London, gde se i ostaje najduže – uglavnom tri ili četiri noćenja. Potom se ide na sever, u Glazgov ili Edinburg do kojih treba oko sedam-osam sati vožnje. Tokom boravka u Škotskoj nezaobilazne ture su poseta jezeru Loh nes ( i bezuspešna potraga za čudovištem Nesi koje nikako da se pojavi ), kao i drugim prirodnim znamenitostima. Odatle se ide u pravcu jugo-zapad prema Velsu, gde se obilazi Kardif. Potom se ide u Bristol, a odatle opet na jug prema Londonu. Fakultativno se obilaze Oksford, čuveno arheološko nalazište Stoun hedž, a ponekad i druge lokacije. Putovanje se završava tamo gde je i počelo – u Doveru ili nekoj drugoj luci na Lamanšu…
Britanija, inače ima toliko znamenitosti da je teško bilo šta izdvojiti. Osim Londona, koji zbog svoje veličine, značaja i kulturno – istorijskih spomenika, kada su utisci u pitanju nema premca, mesto koje takođe ostavlja bez daha je Edinburg, kao ustalom i cela Škotska. Ulični grafiti, Škoti koji na ulici u „kiltovima“ sviraju gajde, brdo Kalton hil sa prelepim pogledom na grad i Severno more, spomenici Livingstonu i Valteru Skotu, ulični festival gajdi i slične manifestacije…. samo su neke od impresija koje se zauvek pamte. Lep je i radnički Glazgov, pomalo konzervativni Vels, Bristol sa svojim mostovima… Ukusna je i hrana, mada su cene malo više. I mada pored engleskih sve više dominiaraju specijaliteti iz Indije i drugih zemalja dalekog istoka….
Sve u svemu, utisci su više nego pozitivni. Ali, neko će reći džabe je sve to kada treba obezbediti vizu. Međutim, ni to ne mora da bude problem, posebno kada se putuje preko agencije. Jer, u tom slučaju značajan deo posla se prepušta njima…
„Naša iskustva, po tom pitanju su pozitvina, jer smo od agencije preko koje smo išli dobili sve informacije šta nam je potrebno od dokumenata, kao i različite formulare koje je trebalo popuniti. Sva ta dokumenta potrebno je potom prevesti na engleski jezik i kada se to obavi lično ih odneti u „Visa application centar“, koji se nalazi na Novom Beogradu. Potom se čeka oko dve-tri nedelje na dobijanje vize, koju takođe treba lično preuzeti. Tako da procedura nije mnogo komplikovana, a viza važi šest meseci, pa kome se ukaže prilika može u tom periodu ponovo posetiti Britaniju. Viza važi i za posetu Irskoj, ali samo kada se u nju ulazi iz Ujedinjenog kraljevstva, objašnjava Irena Todorović.
Koja su to dokumenta potrebna za dobijanje vize? Kao prvo potrebno je priložiti „dokaz o sredsvima za izdržavanje“ u vidu potvrde iz banke o posedovanju novca na računu u iznosu od 100 evra po danu boravka ( ili fotokopija kreditne kartice ). Naravno, potrebno je priložiti i pasoš sa važenjem minimum šest meseci od dana povratka. Popunjava se i upitnik o tome u kojim ste zemljama boravili u proteklih šest meseci, kao i da li ste eventualno nekada bili odbijeni za britansku vizu. Ukoliko ih putnik poseduje prilaže se i fotokopija dokaza o nekretnini u vlasništvu. Kada je reč o dokumentaciji o ekonomsko-radnom statusu, zaposleni prilažu potvrdu o zaposlenju sa mesečnim primanjima ( slična onoj koja se prilaže prilikom traženja kredita ) koja mora biti potpisana i na memorandumu firme. Penzioneri prilažu rešenje o penziji i poslednji ček, a studenti potvrdu o studiranju i indeks. Za maloletna lica potrebna je saglasnost oba za putovanje i dokumentacija o njihovom radnom statusu. Viza se plaća (u zavisnost od provizije koje uzimaju agencije) 140 – 180 evra.
Konačno, postavlja se i pitanje koliko jedno takvo putovanje košta. Ni to nije prevelika stavka, posebno kad se ima u vidu koliki je put i šta se sve obilazi. Tako putovanje od 12 dana u zavisnosti od agencije, vrste smeštaja, fakultativnih izleta, usluga koje se dobijaju košta u proseku 1000 – 1200 evra ( put, noćenja, doručak, ulaznice… ). Naravno, imajući u vidu naš standard to nije mala svota, ali tokliko realno košta i malo skuplje letovanje u nekoj od zemalja u okruženju. A Britaniju, ukoliko vam se ukaže prilika zaista treba videti…
Jovan Gajić