Foto: Irena Todorović

Smeštena u srcu Španije, na obali Sredozemnog mora, Valensija predstavlja spoj prošlosti i sadašnjosti, modernizma i tradicije. Zbog povoljnih cena, brojnih znamenitosti, ali i ljubaznih domaćina posećuje je veliki broj turista iz celog sveta. Nema razloga da, ovog proleći i vi ne budete deo njih…

Autor: Jovan Gajić

Zamislite prometnu aveniju usred velikog grada i široko, zeleno „ostrvo“ koje se proteže celom njenom dužinom. Probajte onda da zamislite drvorede palmi usred toga ostrva i drveće sa plodovima „južnog voća“ sa desne i leve strane ulice. Između tih drvoreda prolazi mnoštvo ljudi, raznovrsno obučenih, od zimskih jakni do majica sa kratkim rukavima u opuštenoj šetnji ili rekreaciji. Poneko sa drveta ubere pomorandžu od kojih se crveni cela ulica ili sedne da se opusti u nekom od brojnih kafića i restorana. Čuju se jezici iz svih delova sveta, ali nema velike gužve karakteristične za omiljene turističke destinacije niti užurbanosti i nervoze koja se oseća u vazduhu evropskih metropola…

Ovo nije opis nekog egzotičnog mesta „na kraju sveta“ već delić atmosvere koja se u ovo doba godine može osetiti u Valensiji, trećem po veličini gradu u Španiji i glavnom gradu istoimene pokrajine. I dok poslednje nedelje zime mnogi koriste da udahnu još malo svežine na nekoj od planina ili da se pripreme za prolećna putovanja, čini se da je upravo ovo pravi period za obilazak drevnog grada na zapadnoj obali Sredozemnog mora. 

Za to postoje barem tri valjana razloga. Prvi je što u ovo doba na njenim ulicama nema velikih gužvi karakterističnih za letnje mesece, a opet turista i meštana ima sasvim dovoljno da vam nikada nije dosadno. Drugi je blaga mediteranska klima, sa prosečnim temperaturama od 15 – 20 stepeni, kao stvorena za šetnje i obilaske. Valensija je jedan od najsunčanijih gradova u Evropi, u kojem godišnje ima više od 300 sunčanih dana, pa morate da budete baš veliki baksuz da vas prilikom posete dočeka kiša. Jedino još jutra umeju da budu prohladna, ali se tokom dana, pa i uveče komotno može šetati u tankim jaknama. Treći razlog su brojni festivali i svečanosti koji počinju upravo u ovo doba godine. Najveći među njima „Las falas“ počinje uskoro, sredinom marta i traje 19 dana. Reč je o simboličnom dočekivanju proleća, u slavu svetog Jozefa, zaštitnika drvodelja. Tokom festivala učesnici širom grada prave i postavljaju velike statue od drveta, kartona ili papira koje na kraju svečanosti, uz sveopštu žurku i druženje meštana i njihovih gostiju – spaljuju. Ali, ovaj grad nudi i mnogo više od toga.

„Kada se nađete u centru Valesnije, za razliku od nekih drugih, španskih gradova nemate osećaj da ste na obali mora. A kada dođete do neke od njenih plaža, do kojih se zahvaljujući dobro organizovanom saobraćaju brzo i lako stiže nemate osećaj da ste usred  velikog grada. To je samo jedan od utisaka koji se može poneti iz Valensije. Ona je lep i dinamičan grad, u kojem se nauka i moderna arhitektura prepliću sa tradicijom i tragovima prošlosti. Dovoljno veliki da vas uvek nečin novim fascinira, a opet dovoljno mali da se iz centra lako može obići pešice. Ipak, posebnu draž daju mu njegovi žitelji opušteni, ljubazni i uvek spremni da vam pomognu. Zato mu se turisti rado vraćaju i zato nikoga ne može ostaviti ravnodušnim, ističe Irena Todorović, koja je nedavnoi biravila u ovom gradu.

Valensija je, inače jedan od najstarijih španskih gradova. Osnovan je još u prvom veku pre naše ere, u doba Rimskog carstva, prvo kao jedno od brojnih utvrđenja, a kasnije kao napredan i važan centar. Njime su kasnije vladali Vizigoti, Mavari koji su ostavili brojne tragove i pokazali visok stepen verske tolerncije, da bi posle bio deo Aragonskog kraljevstva, a potom i ujedinjene Španije. Kao i većina sredozemnih gradova određenu stagnaciju doživeo je posle velikih geografskih oktrića, da bi od 19 veka započeo njegov kulturni i ekonomski procvat. U vreme šanskog građankosg rata skoro godinu dana bio je glavni grad Republike, zbog čega je posle dolaska fašista na vlast dosta stradao. Ipak, jedan od najvažnijih događaja u njegovoj novijoj istoriji odigrao se pre skoro 70 godina, u proleće 1957. Tada su Valesniju pogodile katastrfalne poplave, zbog kojih se veći deo grada našao pod vodom. I ma koliko taj događaj bio tragičan on je doneo i nešto dobro. Naime, vlasti su tada odlučile da promene tok reke Turije, jednog od njenih simbola. Reka je „pomerena“ prema perioferiji, a njeno korito, koje je prolazilo kroz samo srce grada je isušeno Ono je danas njen najlepši i najveći park koji se prostire duž centra grada, u dužini od čak osam kilometara….

Park krase prelepi drvoredi, biciklističke i pešačke staze, teretane na otvorenom, fontane, „ćuprije na suvom“ ( nekadašnji mostovi iznad reke ), među kojima je najpoznatiji „most cveća“ i druge znamenitosti. Ipak, glavni simbol parka je „Muzej nauke i umetnosti“, remek delo čuvenog arhitekte Santjaga Kalatrave. To je danas širom sveta poznati kulturni i zabavni kompleks koji oduševljava ne samo svojom futurističkom arhitekturom, već i sadržajima. A njega čine: Palata umetnosti „Kraljica Sofija“- zgrada opere veličine 17 spratova ( najviša opera na svetu ), „Hemisverik“, unikatna bioskopska sala u obliku ljudskog oka, Muzej nauke „Princ Filip“, u kojem posetioci mogu da učestvuju u različitim radionicama i eksperimentima, Okeanografski muzej, koji predstavlja najvći akvarium u Evropi sa više od 450 hiljada morskih životinja, gradski vrt Umbrakle i Agora – mesto održavanja brojnih kongresa. Zbog svega toga „Muzej nauke i tehnike“ je najposećenije mesto u Valesniji i jedan od njegovih simobla.

Na drugom kraju Valensije nalazi se „Biopark“,  koga osim prelepog parka čini i veliki zoološki vrt na otvoren, prilagođen životinjama koje po njemu slobodno šetaju, pa vam se za trenutak može učiniti da se nalazite usred neke afričke prašume. Ovaj parak je koncipiran tako da razvija svest o očuvanju životne sredine i životinjskog sveta, a blizu njega je i Botanička bašta.

Valensija se zbog toga sa pravom može nazvati gradom zelenila i parkova. Ali jedan od njenih simbola je i arhitektura iz minulih vremena, koja se posebno može videti u centru. Njega krase brojni trogvi, od kojih su najvažniji „Placa de la Reina“ i „Placa de la virgen Maria“. Na ovom drugom se nalaze gradska katedrala i bazilika Svete Marije za kulom Migulete, ali i sa čuvenom fontanom „Turia“, jednim od omiljenih sastajališta mladih. U ovom delu Valensije nalaze se i zgrada parlamenta, gradska kuća, istorijski muzej, čuvena „korida“ po kojoj je Valensija takođe poznata, ali i „Lonja de la seda“ glavna trgovačka zgrada simbol ekonomskog uzleta grada. Tu je naravno i „Merkado central“,  glavna gradska pijaca, jedna od najvećih u Španiji, u kojoj, kad je o hrani reč može da se kupi sve „od igle do lokomotive“.

Mnoga od ovih zdanja potiču još iz srednjeg veka. Pošto je grad nekada bio opasan zidinama krase ga i brojne kule, od kojih je najpoznatija kula „Serano“ koja se nekada nalazila na ulazu u grad i sa koje su priža prelep pogled na Valensiju. Sa nje se vidi i Sredozemno more, još jedan od njegovih simbola. Jer, mada se to u centru toliko ne oseća Valesnija je ipak grad na poru.

„Mada plaže nisu blizu centra do njih se, zahvaljujući dobro organizovanom gradskom saobraćaju brzo i lako stiže. One su peskovite i široke, a zbog dugog plićaka idealne su za sportove na vodi i porodice sa decom.  Pored njih se, celom dužinom prostire lepo šetalište, sa mnoštvom kafića, taverni ali i fontanama u vidu delfina, broda, jedra….Plaže imaju svoja imena – Malvarosa, Las arenas, Patakona i El kabanjal, mada suštinski čine jednu celinu. Duž obale su moderna naselja, kao i brojni hoteli,  a zbog mnoštva sadržaja, čak i u ovo doba godine na njima je uvek živo. Fale jedino kupači, ali i oni će doći čim još malo otopli, ističe Irena Todorović.

Valesnija važi i za grad zabave, zbog velikog broja restorana, kafića, diskoteka, barova na otvorenom…Ona je i jedan od gastronomskih centara Španije. Ovde je nastao čuveni španski specijalitet „paelja“. Ona se pravi od pirinča, povrća i morskih plodova, mada može biti i od zečetine i piletine, po čemu je poznata „Paelja valensijana“, specijalitet ovih krajeva koji se sprema u specijalnim tiganjima.

Inače, ovaj grad se nalazi u centru Španije, podjednako udaljen od Madrida i Barselone. Ima i međunarodni aerodrom, preko kojeg je povezana sa mnogim evropskim gradovima. Jedan od gradova do kojeg postoje direktni letovi je i Beograd. Zbog toga, brojnih sadržaja ali i relativno povoljnih cena koje su nešto niže u odnosu na glavne „letnje“ destinacija – one po kafićima i marketima su često povoljnije od beogradskih svake godine ga posećuje i mnogo turista iz Srbije. U ovom gradu postoji i mala ali veoma složna srpska zajednica. Jedno od mesta njihovog okupljanja je crkva Svetog Jovana Bogoslova, koja je otvorena na Vidovdan 2025 godine. Naši iseljenici ovde proslavljaju svoje praznike, sastaju se, druže, tako da odiše pravom domaćom atmosverom, pa predstavlja još jedno od mesta koje u Valensiji treba posetiti.

Jovan Gajić