Dosta puta sam bio u Ajndhovenu, tako da sam tamo skoro pa domaći, ali svaki put imam utisak da većina putnika iz Srbije za ovaj grad pomisli nešto u fazonu: „Aha, to je ono mesto koje ljudi koriste kao aerodromsku čekaonicu za Amsterdam.“ I nisam bio daleko od istine. Mnogi dolete, odu busom do glavne železničke stanice u centru grada i odmah utrče u voz za Amsterdam. Ali ja nisam „mnogi“. Ja sam rešio da stanem, da udahnem holandski vazduh… i da popijem po koje kvalitetno pivo.
Da, postoji low cost avio kompanija koja redovno leti od Beograda (i celog našeg regiona) do Ajndhovena, a cene karata su ponekad smešnije od mojih pokušaja da na holandskom jeziku naručim pivo. Šalim se naravno, nikad još nisam uspeo da pronađem avio kartu po ceni piva (niti da naručim pivo na holandskom), ali najjeftinija povratna karta (Beograd – Ajndhoven – Beograd) koju sam uspeo da kupim bila je oko 30 evra, što je zaista povoljno.
A verujem da će sve koji se odluče da odvoje malo vremena, Ajndhoven prijatno iznenaditi. Kao prvo, sam centar grada. Pešačka zona, šarena, moderna, puna prodavnica – od poznatih brendova do nekih butika za koje ne znaš ni da li prodaju garderobu ili umetnost. I taman kad pomisliš da je to sve, naletiš na impozantnu katedralu Svete Katarine u samom srcu grada. Gotika na steroidima – dva tornja bodu nebo, a zvona zvone kao da te zovu na pivo. Možda i jesu.
Dalje sam nastavio šetnju do Philips stadiona. Nisam neki fudbalski fan, ali kako ono Englezi kažu, ovo spada pod “must visit place for tourists”. Domaći teren PSV Ajndhovena, fudbalskog kluba sa dugom i slavnom tradicijom. Kao što je poznato, stadion je ime dobio po Philipsu – DA, onom proizvođaču sijalica, televizora i ko zna čega još. Ajndhoven je zapravo grad u kojem je Philips i osnovan, i ako niste znali – ovde je bukvalno „osvetljen put“ ka modernoj tehnologiji. Danas je sve to na žalost prošlost, a u znak sećanja na to zlatno doba tehnologije ostao je “Philips muzej”, koji se nalazi bukvalno u samom centru. Tu možete videti kako je ova globalna kompanija počela od skromne lampe i uzdigla se do svetskog tehnološkog giganta. Muzej je mali, interaktivan i pun retro šarma – savršen za sve koji vole tehniku, istoriju ili ono klasično turistički – samo hoće da se pohvale da su obišli “nešto kulturno” i naprave još jedan Instagram Story.
Nekoliko stanica gradskim prevozom dalje nalazi se “High Tech Campus” – tehnološka oaza i prava holandska Silicijumska dolina. Ovde se nalazi preko 200 kompanija koje rade na stvarima koje obični smrtnici ne razumeju, ali ih svakodnevno koriste. Sve je u znaku inovacija, startapa i ideja koje liče na naučnu fantastiku. Ako vas tehnologija zanima, ovo mesto vas može inspirisati i da sami osmislite neku inovativnu ideju… ili ako ništa drugo, barem da konačno ažurirate svoj LinkedIn profil.
I taman kad pomislite da je to sve od tehnologije u ovom malom gradu – Eindhoven University of Technology (TU/e) – ozbiljan fakultet sa ozbiljnom reputacijom. Kampus izgleda kao da ste upali u naučnofantastični film, samo što studenti zaista postoje i rade na projektima od kojih vam mozak blago proključa. TU/e je dom budućih inženjera, naučnika, i potencijalno – nekog ko će izumeti robota koji pravi savršen pomfrit.
A kad padne noć, grad se ne gasi. Naprotiv. Krene da sija u nekom sasvim drugom svetlu. Ulica Stratumseind je epicentar noćnog života – to vam je otprilike kao da spojite šarm Skadarlije i Ibize. Bar do bara, pivo do piva, DJ-evi, živa svirka, i lokalci koji znaju da đuskaju kao da im je zadnji dan letnjeg raspusta.
I da se razumemo – pivo im je ozbiljna stvar. Ok, imaju i ona standardna industrijska piva, ali i ogroman izbor visoko kvalitetnih piva koja piju sa poštovanjem, kao što mi sa poštovanjem pijemo dedinu domaću šljivu. Uz pivo, naravno, ide i ono bez čega Holanđani ne mogu – pomfrit, koji ovde nije „samo prilog“ već glavna zvezda. Hrskav, zlatan, zaliven sosom po izboru – Kada ste u Holandiji majonez je klasika, ali ako hoćete da se pravite lokalac, tražite „Patatje oorlog“ – pomfrit sa kombinacijom majoneza, kikiriki sosa i seckanog crnog luka. Što bi popularni Food Influenseri rekli – “Rapsodija ukusa”, šta god to značilo!
Ako ne volite pomfrit, drugi izbor kao meze uz pivo, i moja lična preporuka su “Bitterballen” – male, pržene kuglice punjene gustom goveđom ragu smesom. Hrskave spolja, kremaste iznutra, a služe se uz blago ljuti senf. Savršeno uz pivo! Kada sam pitao da mi objasne od čega se prave ove kuglice veličine zalogaja, rekli su mi da zamislim to kao goveđi gulaš, koji je neko izmiksao dok nije postao kremast, umotao ga u kuglicu, uvaljao u prezle i ubacio u duboko ulje… I to je to!
A ako baš želite ludu zabavu posetite Ajndhoven u vreme karnevala… Karneval u Ajndhovenu, kao i u ostatku južne Holandije, ima duboke korene u katoličkoj tradiciji. Održava se svake godine u februaru, u danima koji prethode velikom Uskršnjem postu i predstavlja vreme kada je sve dozvoljeno – od smešnih kostima do ludih uličnih parada i još svaša nešto. Ipak, za lokalno stanovništvo, ovaj Karneval nije samo zabava – to je izraz zajedništva, lokalnog identiteta i duhovitosti. Svake godine grad okuplja hiljade meštana i posetilaca iz cele zemlje, a mnogi od njih mesecima unapred prave svoje kostime i planiraju žurke.
Ali da ne dužim dalje… Ajndhoven jeste mali grad i definitivno ne nosi glamur Amsterdama, ali je šarmantan, živ, i savršen za mini avanturu. Nema turista na svakom ćošku, ali ima dušu. Dakle, Ajndhoven nije samo “aerodrom za dalje” – to je grad sa istorijom, budućnošću, i dosta piva između. Ovde se spajaju stara fabrika sijalica, noćne žurke na otvorenom i naučni radovi koji bi posramili i Teslu (Elona, ne Nikolu).
Autor: Vladimir Bubanja